Kako ističu iz kompanije, slabije raspoloženje potrošača i povećana osjetljivost na cijene doveli su do manjih količina porudžbina od očekivanih u Njemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, posebno u sezonskom poslovanju. Takođe, nezapamćeni toplotni talas u Evropi dodatno je negativno uticao na prodaju u cjelokupnoj industriji čokolade.
Neophodna povećanja cijena usljed istorijski visokih cijena kakaoa posljednjih godina i slabije raspoloženje potrošača doveli su do manjih količina porudžbina od očekivanih na određenim evropskim tržištima, posebno u sezonskom poslovanju. Nezapamćeni toplotni talas ovog ljeta dodatno je negativno uticao na prodaju u Evropi. Dok su Njemačka, Švajcarska i Austrija bile posebno pogođene slabijom potražnjom, grupa je ostvarila snažne rezultate na ključnim tržištima, uključujući Sjevernu Ameriku i Aziju. Kako su cijene kakaoa pale sa istorijskih maksimuma, očekujemo da će se pritisak troškova postepeno normalizovati tokom narednih mjeseci. Uvjereni smo da će naša prilagođena strategija cijena, povećana ulaganja u brendove, inovacije i kontinuirane uštede početi da daju rezultate, kao i da će se potražnja poboljšati, doprinoseći pozitivnom rastu obima prodaje u 2027. godini. To će biti podržano našim snažnim bilansom stanja i kontinuiranim snažnim generisanjem slobodnog novčanog toka, poručio je Adalbert Lechner, izvršni direktor Lindt & Sprüngli grupe.
Grupa je ponovila svoje srednjoročne i dugoročne ciljeve koji predviđaju organski rast prodaje od 6–8% i poboljšanje EBIT marže za 20–40 baznih poena godišnje počev od 2028. godine.
Dugoročno gledano, kompanija očekuje da će se trend uživanja u premijum čokoladi nastaviti i dodatno ojačati poziciju kompanije Lindt & Sprüngli kao globalnog tržišnog lidera u kategoriji premijum čokolade.
Podsjetimo, grupa je u prvom polugodištu 2026. prijavila organski rast prodaje od 4,3%, dok je ukupna prodaja dostigla 2,33 milijarde švajcarskih franaka (oko 2,49 milijardi eura). Neto dobit iznosila je 191,7 miliona švajcarskih franaka (oko 205 miliona eura), u odnosu na 188,9 miliona franaka godinu ranije. Slobodan novčani tok značajno je poboljšan i dostigao je 61,1 milion franaka, uz maržu od 2,6%.
