Predlog ima za cilj da promijeni decenijama star sistem koji kompanijama omogućava da same utvrde da je određeni sastojak „opštepriznato bezbjedan“, bez obaveze da o tome obavijeste FDA ili dostave dokaze o bezbjednosti.
Prelazak na sistem obaveznog obavještavanja otklanja decenijski jaz u informacijama, pružajući FDA-u sveobuhvatan uvid neophodan za unapređenje bezbjednosti nakon stavljanja proizvoda u promet, izjavio je Kyle Diamantas, vršilac dužnosti komesara FDA-a.
Prema predloženom pravilu, proizvođači bi morali da dostave dokumentaciju o naučnim dokazima na osnovu kojih su zaključili da je novi sastojak bezbjedan. FDA bi trebalo da razmotri prijavu u roku od 180 dana i, ukoliko utvrdi potencijalni rizik, mogla bi da zatraži dodatne informacije ili da od kompanije zatraži da odloži uvođenje sastojka.
Predlog, međutim, ne predviđa obavezno prethodno odobrenje FDA za svaki novi sastojak.
Predstavnici organizacija za zaštitu potrošača ocijenili su da je predlog korak naprijed, ali da nije dovoljan. Oni traže obaveznu nezavisnu procjenu bezbjednosti i strože naučne kriterijume prije nego što se nove hemikalije i drugi sastojci nađu u hrani.
To takođe mora uključivati stroge bezbjednosne standarde zasnovane na nauci i temeljnu, nezavisnu procjenu od strane FDA prije nego što se hemikalijama dozvoli upotreba u našoj hrani, rekla je Melanie Benesh iz neprofitne organizacije Environmental Working Group.
FDA je takođe saopštila i da je završila rad na prvoj saveznoj definiciji „ultraprocesirane hrane“, ali detalji definicije još nisu objavljeni. Dokument je proslijeđen Bijeloj kući na dalju reviziju.
.webp&w=640&q=75)
.webp&w=3840&q=100)
.webp&w=640&q=100)
